ОДЕЉЕЊЕ СТАРЕ И РЕТКЕ КЊИГЕ
И КЊИГЕ О БЕОГРАДУ - ЗАВИЧАЈНО ОДЕЉЕЊЕ
Змај Јовина 1 / II
тел.: 2636-266
Шеф одељења: Љубица Ћоровић
Библиотекари: Лидија Тонтић, Никола Перишић и Анђела Иванић
На иницијативу подпредседника Општине града Београда, др Милосава Стојадиновића, далеке 1929. је започето прикупљање сваковрсне грађе о Београду. Формирани су фондови на основу којих је 11. јануара 1931. године свечано отворена једна од најстаријих градских установа културе: Библиотека и Музеј града Београда. Од 1935, Библиотека и Музеј се налазе у згради у Змај Јовиној 1, која је поводом стогодишњице постојања Београдске општине, 1940. године адаптирана, обновљена споља и изнутра и свечано отворена као први Градски културни дом Београда.
После Другог светског рата, као посебне организације се издвајају Библиотека, Музеј и Историјски архив града Београда. Зграда постаје претесна за све збирке. Постепено, из ње се исељава Историјски архив; Фонд периодике, Општи и Дечји фонд Библиотеке града. Под истим кровом остају, као и пре седам деценија, најстарије књиге и књиге о Београду, сакупљане од оснивања Библиотеке.
Данас се у Одељењу старе и ретке књиге и књиге о Београду чува више од 20.000 наслова чија је основна тема Београд, или се Београд помиње у неком значајном контексту. Обухваћена су књижевна и научна, наша и страна дела о граду, путописи, документи, споменице, адресари, годишњаци, календари, дела о привредним, комуналним, урбанистичким и социјалним питањима, издања градских организација...
Посебна пажња посвећена је Фонду старе и ретке књиге који садржи издања штампана до 1918. године, било да су штампана у Београду или ван њега.
Колекција рукописа обухвата 543 рукописа, на приближно 4.000 страна и састоји се већом делом од преписке, књижевних дела, политичких и историјских списа, судских докумената, аутобиографија XIX века и сл.
Картографску збирку Библиотеке града Београда чини око 200 картографских докумената насталих од краја XVI до половине XIX века – у све три основне штампарске технике. Отиснуте са дрвореза, бакрорезних плоча и литографског камена, већином су ручно колорисане. Највећи део збирке заснива се на поклону Ристе и Радмиле Аћимовић.
Фонд фотографија садржи преко 2.000 фотографија старог Београда, значајних догађаја и историјских личности које су обележиле живот града.
Стручна делатност Одељења старе и ретке књиге и књиге о Београду – Завичајног одељења, у највећој мери се заснива на библиотечкој обради и формирању стручне документације, истраживачком и лексикографском раду, библиографској обради библиотечке грађе, као и на селекцији наслова за издавачку делатност.
Резултат библиографског рада сажет је у два тома Грађе за библиографију југословенске и стране књиге о Београду (објављене 1974. и 2003. године). Разуђеност предметног регистра омогућава свеобухватан увид у садржај фонда књига о Београду.
Двотомна монографија Улице и тргови Београда, објављена 2004−2005. године исцрпно и документовано обрађује називе 2.363 београдске улице, као и њихово простирање и историјат промена њихових назива до средине 2004. године. Монографија је илустрована са око 800 илустрација и резултат је вишегодишњег лексикографског рада у Одељењу старе и ретке књиге и књиге о Београду Библиотеке града Београда.
У издавачку делатност Библиотеке града Београда, започету 1933. године издавањем Илустроване историје Београда Марије Илић-Агапове, Завичајно одељење се укључује 1967. године књигом Београд у XIX веку из дела страних путописаца; наставља сабирањем Одабраних радова Марије Илић Агапове (2002).
Посебну пажњу јавности изазвало је Фототипско издање монографије из 1757. године: Живот царског генерала и славног инжењера господина барона Доксата де Мореза погубљеног 20. марта 1738. у Београду уз опис појединих дешавања у тадашњем рату против Турака, 2006. године.
Исте године објављен је још један репринт, овога пута Споменице Друштва за улепшавање Врачара 1884−1909.
ИЗЛОЖБЕ
У ОДЕЉЕЊУ СТАРЕ И РЕТКЕ КЊИГЕ И КЊИГЕ О БЕОГРАДУ
9–18. септембар 2005.
ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ – ЕЛЕМЕНТ ЗЕМЉА
ИЗЛОЖБА КАРТОГРАФСКЕ ЗБИРКЕ
8–20. мај 2006.
МАСОНСКИ СИМБОЛИ НА СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЗИ
Аутори изложбе
Немања Радуловић (Филолошки факултет)
и Дејан Вукићевић (Народна библиотека Србије).
8–17. септембар 2006.
ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ – ЕЛЕМЕНТ ДРВО
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА И АЛБУМА
ИЗ ФОНДА БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА
БЕОГРАД, ПОРОДИЧНО СТАБЛО. СЛИКЕ ПОРОДИЧНОГ ЖИВОТА БЕОГРАДА XIX и XX ВЕКА ВЕНЧАЊА, БРАЧНИ ЖИВОТ, ДЕЧЈИ СВЕТ...
10–26. јануар 2007.
ИЗЛОЖБЕ КЊИГА, МАПА И ПОРТРЕТА XIX ВЕКА ПОСВЕЋЕНА ДВЕСТОТОЈ ГОДИШЊИЦИ ОСВОЈЕЊА БЕОГРАДА 1806–1807.
Како је изгледао Београд крајем XVIII и почетком XIX века? Како су изгледали устаници? Ко је први објавио вести о борбама у Србији? Ко је сведочио о овим догађајима? Ко је о њима певао?
На изложби у Одељењу старе и ретке књиге и књиге о Београду Библиотеке града биће изложене оригиналне мапе Балканског полуострва и Београда XVIII и XIX века. Портрети хероја, песника и хроничара поменутих догађаја већином ће бити наведени из књиге Знаменити Срби XIX века, издате поводом обележавања стогодишњице Првог српског устанка. Одабране монографије и периодика приказаће мемоарска и литерарна сведочанстава из устаничких дана објављивана у Будиму, Хамбургу, Бечу, Венецији, Новом Саду... и највише у слободном Београду, током XIX и у првим деценијама XX века.
Од 20. септембра до 5. октобра 2007, у оквиру манифестације ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ – ЕЛЕМЕНТ ВОДА, у Одељењу старе и ретке књиге и књиге о Београду Библиотеке града Београда одржана је Изложба старих карата, књига и фотографија БЕОГРАД НА ДУНАВУ. Посебна пажња је посвећена делима српских путописаца, бродара и аласа...
Поводом стопедесетогодишњице рођења нашег угледног сликара Библиотека града Београда је 2008. године публиковала рукопис професора Ненада Симића: Сликарево перо − Писма Уроша Предића. Овај рукопис је саставни део баштине покојног професора уступљене Библиотеци града Београда 2006. године. Објављивање писама упућених: Др. Милану Савићу (1896−1913); Аници Савић (1909); Др. Тихомиру Остојићу (1894–1910); Др. Лази Костићу (1906–1907); Анђи и Славку Предићу (1929−1941) – у знатној мери испуњава давно уочену и често истицану потребу ишчитавања сликареве преписке, о чијој су контемплативној природи писали Вељко Петровић, Милан Кашанин, Коста Милутиновић, Артур Кули, Миодраг Јовановић...
Библиотека града Београда је 2008. године, у оквиру прославе Дана Београда, добила прилику да јавности потпуније представи део својих посебних фондова. Пред нама је монографија:
БЕОГРАД НАД ДУНАВОМ
ПРЕМА ЕВРОПСКИМ КАРТОГРАФСКИМ ИЗВОРИМА
XVI–XIX века
Библиотекa Града Београда
КАРТОГРАФСКАЗБИРКААЋИМОВИЋ
BELGRADE ABOVE THE DANUBE.
ACCORDING TO EUROPEAN CARTOGRAPH SOURCES
Between XVI and XIX century
Belgrade City Library -
CARTOGRAPH COLLECTION AĆIMOVIĆ .
Одабрано је 27 карата, уз два фрагмента – за које нам се учинило да најбоље илуструју положај и знаменитост Белог града, његову „славу“, често помињану током векова у којима су приказани примерци отискивани са дрвореза, бакрорезних плоча и литографског камена.
Овај албум најранијих картографских приказа Београда још један пут представља публици значајну колекцију, драгоцен поклон господина Ристе Аћимовића, угледног правника и економисте и његове супруге Радмиле.
Четири деценије након појаве првог издања књиге Београд у деветнаестом веку из дела страних писаца, Библиотека града Београда је одлучила да објави ново, допуњено издање ове значајне публикације и тако обележи седамдесет пет година своје издавачке делатности. Наиме, само две године по оснивању ове значајне градске установе објављена је 1933. године знаменита Илустрована историја Београда из пера прве управнице Марије Илић Агапове. После Другог светског рата, управо издавањем избора из страних путописа настављена је традиција публиковања дела посвећених Београду.
Пред нама је избор текстова објављиваних у другој половини XIX века, из пера познатих публициста, слависта, уважених гостију Београда. Вести о граду славне историје, који се постепено ослобађао оријенталне љуштуре, радо су читане у Варшави, Паризу, Прагу, Лондону, Лајпцигу... Странице посвећене Београду по правилу су пуне симпатија према овој, у то време још источњачкој вароши а у описима појединих крајева и знаменитости као да се осећа извесна носталгија за оним што се већ почиње губити. Пољак Роман Зморски, Французи Луј Леже и Жозеф Ренак, Чех Јан Неруда, Немац Густав Раш, Италијан Анџело де Губернатис, Енглез Херберт Вивијен, Мађар Феликс Каниц, истражиливали су све кутове Београда, посматрали, упоређивали са животом у својим срединама, распитивали се, бележили ...
