МАРИО ЈОБСТ- РЕТРОСПЕКТИВА

У среду 10. априла 2019. године у галерији Атријум отворена је ретроспективна изложба архитекте Марија Јобста. Изложба обухвата најмаркантнија дела из његовог  стваралачког опуса, који траје готово пола века. Маријо је у емотивном обраћању ову изложбу посветио недавно преминулом Зорану Маневићу, једном од  наших најзначајнијих историчара архитектуре.

Изложбу је отворио архитекта Срђан Гавриловић који је и аутор изложбе.

Текст о стваралаштву Марија Јобста написала је Маре Јанакова Грујић, историчар уметности и публициста:

„У савременој српској архитектури Марио Јобст једна је од најмаркантнијих личности. Својим потпуно несвакидашњим остварењима, снажних и смелих боја, потеза упечатљиве експресивности и симболике, Јобст је створио оригиналан и стилски доследан градитељски опус. Ауторова уметничка визија почиње од неспутане маште, креативности и слободе, не приклањајући се нормама, моди и “већ виђеном”. Снагу црпи из сопственог битисања, али и из аутохтоне, традиционалне архитектуре наших простора.

Каријера Марија Јобста почиње раних седемдесетих година прошлог века. За време готово тродеценијског рада у предузећу “Енергопројект”, Јобст је градио по Београду и Србији, али и у афричким државама и Русији – земљама које су се у то време интензивно изграђивале и на својим пространствима нудиле готово неограничене могућности за пројектовање. Афричко и руско искуство одиграло је пресудну улогу у формирању Јобстовог ауторског рукописа – он је трајно очишћен од конвенционализма, а у архитекти се утврдио инвентиван и слободарски дух. Поврх тога, Русија и њено наслеђе конструктивизма охрабрили су Јобстову машту и оживели његов генетски код, помажући му у дефинисању једне од суштинских одлика његове архитектуре – интересовања према конструкцији као видљивом, естетском, драматичном аспекту архитектонске површине.

“Црвену” архитектуру Марија Јобста један становник или посетилац Новог Београда може да прихвата, да јој се препушта, увек је другачије доживљава и изнова буде фасциниран. Друга могућност је да је се клони, наслућујући можда превелику енергију и прејаке утиске којима она зрачи. Могуће је и то да је негативно доживи јер му је несхватљива или му се категорично не допада. Но, нико не остаје равнодушан. Јаке емоције посматрача у доживљају архитектуре, било позитивне било негативне, пратиле су сваког великог, авангардног градитеља током историје до данас.

Јобстове грађевине карактерише изузетна једноставност и чистота полазне идеје – мотиви као да су узети из дечијег света: лађа, једро, коцка, лопта, купа, ваљак, талас...; палета форми је разуђена и креће се од кубистичке геометрије до сложених облика из природе; композиција је богата али математички прецизна и занатски перфектна. Као такви, објекти одишу дубоком аутономијом и миром, снажно су окупани симболиком и без изузетка представљају визуелни “јарбол” подручја. Ауторово интересовање за околину не одвија се у циљу додворавања амбијенту, већ у смислу тражења његове суштине и визуелне идентификације.

На својим новобеоградским објектима Јобст је заокупљен динамиком, брзином, кретањем, стварањем својевсног “енергетског набоја”. Такав “футуризам” готово да дематеријализује форму, као што безбојни лексан на перголама “YBC“-а  дематеријализује тешки црвени челик и бетон. Јобст је скулптор и неспутано експериментише – једноставан је али у исто време комплексан његов свет идеја, он синтетише генијус места али га и анализира, раставља, стилизује и на крају уграђује у своје дело.

Било да га видимо као архитектонског футуристу, кубисту, конструктивисту или експресионисту, Јобст у свом опусу представља прототип савремене националне архитектуре. Др Зоран Маневић, први и најсвеобухватнији Јобстов критичар, видео га је као апологету Момира Коруновића и Бранка Таназевића, а црвену пластику на његовим објектима као евокацију Каленића и Грачанице.

Јобстово стваралаштво носи каприц и кокетност, неуобичајеност и неспутаност, антирационализам и слободу имагинације. Његове грађевине су алегоричне и симболичне, оваплоћење маште и креативности – домишљате су, духовите, ектравагантне. Оне величају снагу архитектуре као уметности и непоновљиве креације, не запостављајући функцију и утилитарност као суштину. Дела се не надмећу са околним простором већ су од почетка замишљена да доминирају и суверено владају амбијентом. Као таква, она су део визије о стварању хуманог, интерактивног простора између људске јединке и њене околине, о стварању новог, оптимистичког града крцатог енергијом и хармонијом, упечатљивих визуелних атракција и позитивних вишечулних сензација.“

Изложба је отворена до 24. априла.

Copyright 2011 БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА - МАРИО ЈОБСТ- РЕТРОСПЕКТИВА. Copyright by Библиотека града Београда 2011
Joomla Templates by Wordpress themes free

Mreža web prijatelja