ИЗДАВАШТВО

У оквиру своје издавачке делатности Библиотека града Београда се бави објављивањем књига, брошура, каталога и осталог материјала неопходног за одвијање других програмских активности (проспекти, програми за узложбе и концерте, пратеће брошуре, позивнице, плакати. итд).

Програмска оријентација Библиотеке града Београда усмерена је ка стручним издањима везаним за библиотекарство, библиографско-истраживачки рад БГБ, историју, културну и пословну прошлост Београда као и српску књижевност у најширем смислу те речи.

Мира Софронијевић:  ДАРИВАЛЕ СУ СВОМЕ ОТЕЧЕСТВУ  (Племените жене Србије) Српске жене доприносиле су развоју Србије на свој начин, према могућностима свога положаја у тадашњем времену. Одликовале су се искреним родољубљем, спремношћу на самоодрицање и жртвовање. Те жене су даривале своме отечеству оно најдрагоценије што су поседовале: имовину, дела уметничког рада, жртвујући често и оно највредније – свој живот. Незаборавна су имена Катарине Ивановић, краљице Наталије Обреновић, књегиње Зорке Карађорђевић, Бете Вукановић, Надежде Петровић и многих других које је надахнуто и топло сачувала од заборава аутор књиге Мира Софронијевић.

БЕОГРАД НАД ДУНАВОМ 
(према европским картографским изворима XVI. до XIX века)

Албум најранијих картографских приказа Београда представља читаоцима колекцију Библиотеке града Београда – вредан поклон господина Ристе Аћимовића, угледног правника и економисте. Одабрани примерци старих мапа настали су у европским економским и графичким центрима XVI.–XIX века, рађени у техници бакрореза, литографије, али и дрвореза. На мапама је приказан изглед Београда, планови града али и ратни распореди са приказима битака.

Ненад Ристић:  СЛИКАРЕВО ПЕРО  (ПИСМА УРОША ПРЕДИЋА) Преписка сликара Уроша Предића упућена пријатељима и члановима породице. Књига обухвата писма упућена др Милану Савићу, Аници Савић, др Тихомиру Остојићу, др Лази Костићу и Анђи и Славку Предићу.

Марија Илић-Агапова: 
ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Као оснивач Библиотеке града Београда и Музеја града Београда Марија Илић-Агапова провела је на том послу читав радни век. У овој књизи дала је своје виђење популарног библиотекарства у складу са светским узорима.


Марија Илић-Агапова: 
ОДАБРАНИ РАДОВИ

Збирка одабраних текстова које је Марија Илић-Агапова, оснивач Библиотеке града Београда објавила у Београдским општинским новинама. Писала је о много чему, а увек се то дотицало Београда – старог и заборављеног, о заслужним Београђанима, о грбовима Београда, напуштеној деци, о европским градовима и њиховим музејима и библиотекама. 

Катарина Амброзић:  РИСТО СТИЈОВИЋ Ристо Стијовић представља аутентичну уметничку личност чије је стваралаштво спона између „прве модерне“ српске уметности између два светска рата и периода поновног укључивања у савремене креативне токове након Другог светског рата. Аутор, проф. др Катарина Амброзић, је студиозно и педантно годинама истраживала и прикупљала разнородну грађу да би приступила писању монографије о скулптури Ристе Стијовића.

Риста Симоновић: 
ЖИВОТ И КЊИЖЕВНО ДЕЛО БОРИСАВА СТАНКОВИЋА

Међу знаменитије личности Врања, друге половине двадесетог века, Риста Симоновић (1908–1998) заузима истакнуто место. Основао је Државни архив у Врању и био његов први директор. Захваљујући њему основан је музеј-кућа Борисава Станковића, с више од 300 књига различитих издања и превода Бориних књига. Студију „Борисав Станковић и његово књижевно дело“ објавио је 1968. године у Врању. Друго издање, уз незнатне језичке измене, објавила је Библиотека града Београда.


Јован Радуловић: 
ЗРНА ИЗ ПЛЕВЕ

Наш познати књижевник Јован Радуловић сакупио је у овој књизи низ својих чланака који су објављени у дневним листовима, предговорима књига или представљају записе писца о појединим догађајима и личностима. Посебан део књиге посвећен је интервјуима које је Јован Радуловић дао за новине и часописе.

КЊИЖЕВНО ДЕЛО ВЛАДАНА ДЕСНИЦЕ Зборник радова посвећених књижевном делу Владана Деснице поводом 100-годишњице рођења писца. Научни скуп је одржан у Библиотеци града Београда, уз учеснике из Београда, Бања Луке, Загреба, Крагујевца и Новог Сада, са циљем да се опус Владана Деснице обради у свим важним деловима (проза, поезија, драма, огледи и књижевне, музичке и филмске критике, сценарији, преводилачки и уреднички рад).