ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СТЕФАНА ПЕТРОНИЈЕВИЋА

У уторак 13.априла у галерији Атријум отворена је изложба слика „Изгубљена архитектура“ сликара Стефана Петронијевића. Поставку чине радови инспирисани архитектуром порушене зграде амбасаде Немачке у Београду.У свом осврту Наташа Рил  кустос изложбе забележила је:

-Архитектура је моћна алатка којом се може показати како се развија и до ког степена може да дође једно друштво у свом развитку- речи су  кустоса Мартина Стиерлија на отварању изложбе „Ка бетонској утопији 1948-1980“  посвећене југословенској  архитектури, која је приређена у  музеју модерне уметности (MoMA) 2018. године.

Изложени радови у Њујорку показали су да је југословенска архитектура тог времена била у самом светском врху.

Управо овај период модернистичког културног  наслеђа  убедљива је тема уметника Стефана Петронијевића.

Архитектуру разматра из естетског и уметничког фокуса, сведочи  о самоспознаји епохе, преобликује њен визуелни мотив у слику. На сликама представља детаље који носе истанчана осећања, нудећи посматрачу, који на овај начин не размишља о архитектури, ново просторно искуство. Град је за  велики број људи простор непримећених порука. Стефану овакве поруке не промичу. Он их заправо тражи, бележи, цитира и чува од заборава. На  платна  преноси дубоко проживљену фасцинацију  послератним модернизмом београдске архитектуре.

У снажном гестуалном приказу на великим форматима нема једноставне репрезентације.  Кроз ракурс композиције манипулише перспективом и интерпретира виђено, психолошки преобликовано. У поступку истицања архитектонских детаља открива се његов интерес  за структуру. Кроз структуралне равни слике  појачава емотивни квалитет својствен архитектури и представља симболе града ухваћене у изванвременској димензији. Доминирају  мреже  фасада, костури конструкције, решетке, неочекивани  облици масе у крупним контурама. Поступком колажа рашчлањује структуре стварајући  динамичке композиције, богатог ритма. Декомпозицијом се креће ка апстракцији, остављајући утисак микроскопски увеличаних  камених структура.  Загаситу  палету оживљава изненадним продором светлости и игром ритмичких сенки на  фасадама.

 У тематској преокупацији просторима модерног урбанизма човеково деструктивно присуство наглашава његовим одсуством. Доминантан мотив  на сликама су  иконични фрагменти  срушене зграде амбасаде Немачке. Ангажованим ставом  Стефан ставља  у фокус  проблем брисања идентитетских трагова једне напредне епохе у архитектури и трансформацију града.  Архитектура у неговим сликарству постаје уметност комуникације. Архитектонско пројектовање као поступак увек је упућено на будућност, а својом идејом о вечности на трајање. Архитектура ствара везе, генерише енергију чинећи нас борбеним за пројекте који су на Стефановим сликама својеврстан memento mori модернистичке архитектуре и односа према њој. 

 Зачетак физичке архитектуре полази од дводимензионалног визуелног  језика попут слика Питера Ајзенмана или  слика Захе Хадид. Петронијевић у свом поступку бележи тродимензионалну стварност која је ишчезла сводећи је на почетну дводимензионалност.

Уједињујући  градњу  као метафору уздизања и напретка и сликарство као животну виталност,  изгубљеној архитектури  и  њеним фрагметима  омогућава  други драгоцени живот“.

Биографија

Стефан Петронијевић рођен је 1991. године у Лазаревцу.

Основне академске студије на Факултету ликовних уметности у Београду завршио  је у класи проф. Слободана Роксандића, а потом и Мастер академске студије на истом факултету у класи професора Димитрија Пецића, на одсеку за сликарство 2015. год. Аутор је пет самосталних  и учесник бројних групних изложби. Његов рад награђиван је у области  цртежа и сликарства. Члан  је УЛУС-а.

Изложба је отворена до 28. априла.

Copyright 2011 БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА - ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СТЕФАНА ПЕТРОНИЈЕВИЋА. Copyright by Библиотека града Београда 2011
Joomla Templates by Wordpress themes free

Mreža web prijatelja